Obojeni metali su metali koji ne sadrže gvožđe i nemaju magnetno polje (ne privlače ih magneti). Imaju veliku toplotnu i električnu provodljivost, otpornost na koroziju i zbog toga imaju široku primenu u proizvodnji. Najčešči obojeni metali su aluminijum, bakar, mesing, kalaj, nikl.
Šta su obojeni metali?
Reciklaža obojenih metala
Reciklaža obojenih metala i reciklaža metala je od višestruke važnosti, i to ne samo zbog smanjenja emisije ugljen dioksida i zaštite životne sredine, već i za kompanije koje koriste obojene metale u proizvodnji, jer je proizvodnja sirovine i izrada legure skupa i dugotrajna.
Prednosti recikliranja obojenih metala, a naročito bakra, aluminijuma, kalaja i nikla je da oni mogu da se recikliraju neograničen broj puta bez gubljenja svojih svojstava i karakteristika.
Takođe, recikliranje obojenih metala je ekonomski opravdano, jer čak i za najkorišćenije metale poput aluminijuma je mnogo jeftinija reciklaža od proizvodnje nove sirovine iz rude.
Reciklažom aluminijuma moguće je uštedeti i do 95% energije koja je potrebna za proizvodnju aluminijuma iz ruda.
Ako se pitate, evo šta sve od obojenih metala možete da reciklirate u našim pogonima to su: bakar, bakarni granulat, mesing, milberi, aluminijum, sekundarne sirovine kao što su limenke, cink, prohrom, olovo, otpadne kablove, aluminijumske i bakarne hladnjake, statore itd.
Benefiti reciklaže obojenih metala
Očuvanje prirodnih resursa – reciklažom se smanjuje trošenje resursa kao što su boksit, aluminijum i bakar kao i energija potreba za ekstrahovanje metala iz ruda (metalurgija).
Očuvanje životne sredine – smanjenje emisije gasova, zagađenje vazduha, zemljišta i generisanje otpada, smanjivanje emisije gasova staklene baste poput ugljen dioksida.
Ekonomska korist – ponovno iskorišćenje obojenih metala predstavlja finansijsku korist za generatore otpada i predstavlja dodatan izvor prihoda.
Recikliranje ovih materijala direktno smanjuje količinu otpada na deponijama, čineći veliku uslugu za životnu sredinu i živa bića, zbog potencijalnog izlivanja štetnih hemijskih materija u tlo, zagađenja vazduha i vode. Ovim se sprečava dospevanje toksina u lanac ishrane, a smanjuje se i potrošnje energije koja se štedi reciklažom.
Koja je razlika između metala i obojenih metala?
Iako je zapremina i količina obojenih metala manja u odnosu na gvožđe i čelik, cena je veća.
Glavna razlika između obojenih metala i metala jeste da u metala spadaju sirovine koje u sebi sadrže gvožđe, dok obojeni metali ne sadrže.
Zašto je važno odvojiti obojene metale od metala?
Pre svega, cena obojenih metala je viša od metala. Ukoliko se ne razdvoje cena će biti niža zbog prisustva drugih sirovina.
Kako se odvija tretman obojenih metala u našim pogonima?
Radimo otkup i sledeće tretmane na obojenim metalima, nakon čega se dobijaju bakarne i aluminijumske granule:
- Tretman otpadnih kablova – uzdužno stripovanje i granulacija bakarnih kablova
- Uzdužno stripovanje otpadnih kablova
- Odvajanje bakra iz statora i rotora
- Uzdužno sečenje aluminijumskih hladnjaka, odvajanje aluminijuma
- Sakupljanje i transport prohroma, mesinga i cinka
- Baliranje aluminijumskih konzervi
- Sečenje bilo kog obojenog metala
Otkup obojenih metala
Vršimo otkup obojenih metala i sekundarnih sirovina koje u sebi sadrže te metale i reciklažu sledećeg metalnog otpada:
- Aluminijum: konzerve, limenke, delovi automobila, građevinski otpad, kablovi;
- Bakar: bakarne cevi, kablovi, stator, rotor, hladnjaci;
- Nikl: različit neopasan otpad koji u sebi sadrži nikl;
- Mesing: kvake, cevi, ventili…;
- Kalaj: ambalaža za hranu, bronza, šipke, legure.